Porez na nasleđe i poklon propisan je kao jedan poreski oblik, s obzirom na sličnost poreza na nasleđe i poreza na poklon u fiskalnom sistemu, uzrokovanu činjenicom da se u oba slučaja radi o besteretnim (bez nakande) prenosima prava na imovinu, pri čemu se prenos:
-po osnovu nasleđa vezuje za činjenicu smrti (mortis causa), a
-po osnovu poklona – za pravne poslove među živima (inter vivos).
Poklonom se poklonodavac obavezuje da će iz svoje imovine preneti u imovinu poklonoprimca neko imovinsko pravo, bez naknade. Pod izrazom “poklon” ne podrazumeva se samo tipičan ugovor o poklonu na osnovu kojeg jedna ugovorena strana besteretno prenosi drugoj strani kakvu stvar ili pravo, već i raspolaganje kojima je na račun poklonoprimca umanjena imovina poklonodavca (npr. predaja stvari u svojinu poklonoprimcu, odricanje od prava u korist poklonoprimca, oprost duga poklonoprimcu, sticanje imovine u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela...), bez obaveze protivčinidbe u bilo kojem obliku od strane poklonoprimca.
Međutim poklonom se ne smatra ako neko u korist drugog propusti sticanje imovine, obećanje poklona ili obećanje jedne strane da će drugoj strani neko treći bez naknade preneti neku stvar ili pravo, odricanje od prava koje nije stečeno i dr.
Neosporno je da poklonodavac može biti fizičko lice. Kad je u pitanju pravno lice, iako u formalnom smislu ono nema volji ni nameru dobročinosti, njegova volje se manifestuje kroz odluke njegovih organa upravljanja, pa se smatra da je prenos bez naknade imovine pravnog lica, takođe, poklon (što je i propisano članom 14. stav 3. Zakona o porezima na imovinu).
Međutim, iako su u pogledu mogućnosti da učine poklon pravna lica izjednačena sa fizičkim licima, mnoge situacije i okolnosti mogu biti smetnja da pravno lice pokloni svoju imovinu. Primera radi, smetnja može biti sudska zabrana, tzv. proboj pravne ličnosti, povreda propisa o visini osnovnog kapitala, poklon strancu (u situaciji kad stranci nemaju pravo sticanja svojine na određenim nepokretnostima u Republici), otvoren stečajni postupak (zbog čega se imovina stečajnog dužnika unovčava za svrhu formiranja stečajne mase, a ne poklanja), zaključenje simulovanog posla (ako se poklonom prikriva ugovor o kupoprodaji da se izbeglo poštovanje prava preče kupovine), prezaduženost i dr.
Nezavisno od toga, kada dođe do poklanjanja, odnosno prenosa bez naknade imovine jednog lica na drugo, postavlja se pitanje da li je reč o poklonu koji je predmet oporezivanja porezom na poklon. S tim u vezi, ukazujemo i na raskid zaključenog ugovora o poklonu koji je u pretežnom delu izvršen povlačeći odgovarajuće poreskoprave posledice tj. smatra se prenosom bez naknade u kojem su ugovorene strane zamenile svoje uloge: poklonodavac je postao poklonoprimac, a poklonoprimac poklonodavac.
Predmet oporezivanja porezom na poklon je poklon koji za predmet ima stvari ili prava koja su čl. 1 do 3. ZPI propisana kao predmet oporezivanja, pod uslovom da nisu izuzete od oporezivanja tim porezom u skladu sa članom 14. st. 4 do 6. ZPI. Posebno naglašavamo da se davanjem poklona smatra i davanje nazvano donacijom, imajući u vidu da donacija znači: poklanjanje, akt o davanju poklona, a donator je davalac, darodavac, onaj koji nešto poklanja ili zaveštava. Dakle, donacijom se smatra davanje poklona, pri čemu primalac poklona ne daje naknadu – protivuslugu za primljeni poklon.