Kada preduzetnik vrši uzimanje iz poslovne imovine za privatne potrebe, prema odredbi člana 37b stav 1. ZPDG, definiše se kao poslovni prihod.
Jezičkim tumačenjem ove predmetne norme može se doći do zaključka da u svim slučajevima kada preduzetnik vrši uzimanje iz poslovne imovine za privatne potrebe, postoji obaveza da se po tom osnovu uvećaju prihodi, pa samim tim i oporeziva dobit u poreskom bilansu preduzetnika.
Međutim, smisao navedene norme je u tome da samo u slučaju kada je preduzetnik uzimanje iz poslovne imovine evidentirao kao rashod u bilansu uspeha, postoji obaveza da se za iznos tako utvrđenog rashoda u bilansu uspeha, uveća oporeziva dobit u poreskom bilansu.
Da je smisao ove norme takav, potvrđeno je u Pravilniku o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti. Naime, prema odredbi člana 3. tačka 5) Pravilnika, u polje pod rednim brojem 33. Obrasca P2 unosi se iznos uzimanja koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine, u skladu sa članom 37b Zakona, a u iznosu koji je kao rashod prikazan u poslovnim knjigama obveznika.
Dakle, samo u slučaju da je preduzetnik uzimanje iz poslovne imovine iskazao kao rashod u bilansu uspeha, postoji obaveza da se taj rashod iskaže u rednom broju 33. Obrasca Pb2 i da se za taj iznos uveća oporeziva dobit. Međutim, ako je preduzetnik uzimanje iz poslovne imovine za privatne potrebe iskazao u poslovnim knjigama na računu 723 – Lična primanja poslodavca, u tom slučaju ne postoji obaveza iskazivanja tog iznosa na rednom broju 33. Obrasca Pb2 budući da u tom slučaju uzimanje iz poslovne imovine preduzetnika ni na koji način nije uticalo na prihode i rashode u bilansu uspeha preduzetnika, pa samim tim ni na oporezivu dobit u poreskom bilansu preduzetnika.