Neosporna je činjenica da na domaćem tržištu aktivno posluje veći broj privrednih društava čiji su osnivači ili suosnivači strana lica, pravna ili fizička. Upravo iz tog razloga, nastaju situacije kada privredno društvo, osnovano od stranog lica, posebno u početnom periodu svog poslovanja, ima potrebu za dodatnim finansijskim sredstvima. 

 

Ne ulazeći u analizu uslova i mogućnosti kreditiranja privrednih društava od strane domaćeg bankarskog sektora, jedan od načina obezbeđivanja potrebnih finansijskih sredstava je, svakako, i pozajmica stranog ulagača, koji je osnivač ili član privrednog društva. 

 

Dopunske uplate stranog osnivača se spominju u propisima kojima se uređuje obaveza izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom, upravo po osnovu stranih direktnih investicija u Republici. Međutim, nedovoljna, nedosledna i kontradiktorna regulativa ovog instituta, uslova i načina odobravanja ili vraćanja dopunskih uplata, dileme oko obaveze izveštavanja ili evidentiranja nadležnih organa o njima i drugo, stvorili su određena pitanja u praksi. 

 

Ranije važećim Zakonom o preduzećima koji je stupio na snagu 1996. godine, bila je propisana mogućnost dopunskih uplata, kada se radilo o društvima sa ograničenom odgovornošću, ali nije sadržalo odredbe o pozajmici, odnosno zajmu umesto kapitala, kao što je to slučaj iz propisa koji su usledili. 

 

Članom 346. ovog zakona bila je propisana mogućnost dopunskih uplata članova društva, sa napomenom da dopunske uplate ne uvećavaju ulog, niti udeo člana društva, kao ni osnovni kapital, uz obavezu donošenja odluke skupštine društva ili drugog rukovodećeg organa o potrebi dopunskih uplata članova društva. Dopunske uplate članova društva su se mogle vratiti, u kom slučaju se smatralo da nisu ni bile uplaćene. 

 

Nakon uvođenja dopunskih uplata u domaću regulativu, zauzet je stav da bi i stranim licima – ulagačima ili članovima domaćih privrednih subjekata trebalo pružiti jednake uslove poslovanja i privređivanja, kao i domaćim licima, te su i u propise kojima se uređuju strana ulaganja unete odredbe u kojima su se spominjale dopunske uplate osnivača. 

Zakon o preduzećima prestao je da važi stupanjem na snagu Zakona o privrednim društvima (2004. godine) koji nije sadržao odredbe kojima su se uređivale dopunske uplate osnivača, ali su njime bili propisani: 

 

Dok su dodatni ulozi, shodno odredbama ovog zakona, bili predmet ugovora članova društva, kojim se naročito uređivalo poslovanje društva i upravljanje, dotle je odluku o dopunskim ulozima članova društva donosila skupština društva sa ograničenom odgovornošću. 

 

U pogledu zajma umesto kapitala, tada važećim Zakonom o privrednim društvima bilo je propisano da član društva sa ograničenom odgovornošću koji društvu, u vreme poslovne krize, ne poveća sopstveni kapital kao dobar privrednik, već društvu da zajam, može u stečajnom postupku ostvarivati zahtev za povraćaj zajma samo kao stečajni poverilac sa neobezbeđenim potraživanjem, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.