Slobodna zona je deo teritorije Republike Srbije koji je posebno ograđen i označen, a na kome se obavljaju delatnosti pod uslovima utvrđenim Zakonom o slobodnim zonama. Slobodnom zonom upravlja privredno društvo koje je ovlašćeno za tu ulogu, a korisnici slobodnih zona, pored osnivača i privrednog društva koje upravlja slobodnom zonom, mogu biti i sva druga domaća i strana pravna i fizička lica.
Slobodna zona ili njen deo, ako se sastoji iz više delova, mora biti ograđena, obeležena i uređena tako da se promet robe i lica u zonu ili iz nje može odvijati samo kroz određene izlaze ili ulaze zone, a na robu koje se unosi i iznosi iz slobodne zone, kao i na robu smeštenu u zoni, primenjuju se mere carinskog nadzora i kontrole u skladu sa odredbama zakona koji uređuje carinski sistem i carinski postupak. Privredno društvo za upravljanje zonom mora obezbediti prostorije za rad carinske službe.
Odredbom člana 24. stav. tačka 5) Zakona propisano je da se PDV ne plaća na unos dobara u slobodnu zonu, prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa tim unosom i promet dobara i usluga u slobodnoj zoni, za koje bi obveznik-korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone.
Dakle, kada obveznik PDV vrši promet usluga neposredno povezanih sa unosom dobara u slobodnu zonu, nema obavezu obračunavanja i plaćanja PDV za taj promet, ako primalac dobara ili usluga (korisnik slobodne zone) predmetne usluge nabavlja u poslovne svrhe, tj. za obavljanje delatnosti u okviru koje vrši promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Pored usluga prevoza, uslugama koje su neposredno povezane sa unosom dobara u slobodnu zonu smatraju se usluge utovara, istovara, pretovara, usluge špedicije, usluge korišćenja carinskog terminala i dr.
Da bi se ostvarilo poresko oslobođenje za promet usluga prevoza koje su neposredno povezane sa unosom dobara u slobodnu zonu, obveznik PDV-pružalac usluga (preduzeće koje upravlja slobodnom zonom, korisnik slobodne zone ili bilo koji drugi obveznik PDV) treba da poseduje dokaze predviđene u članu 7. Pravilnika. To su:
1) dokument upravljača kojiim se potvrđuje da između upravljača i korisnika slobodne zone-primaoca dobara postoji važeći ugovor o korišćenje slobodne zone;
2) ugovor o pružanju usluga sa obveznikom koji isporučuje dobra u slobodnu zonu, odnosno sa korisnikom slobodne zone-primaocem dobara;
3) račun pružaoca usluga;
4) izvaju korisnika zone da se radi o uslugama za koje bi obveznik-primalac usluge imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi te usluge koristio za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone;
5) overenu kopiju deklaracije kojom se dokazuje da su dobra uneta u slobodnu zonu, u skladu sa carinskim propisima.
Po osnovu naplate avansa za ove usluge, obveznik može da ostvari poresko oslobođenje, ako poseduje navedene dokaze, osim overene kopije deklaracije kojom se dokazuje da su dobra uneta u slobodnu zonu, u skladu sa carinskim propisima.